О књизи: година / НИКОЛАЈИН поклон је јединствен, ја га зовем провиђењем. Лако ми је да осећам друге људе и чујем њихове мисли. И то ме излуђује Док сам путовао по земљи, постао сам зависник од коцкања. Захваљујући поклону, лако сам победио. Али нисам могао да им се приближим: мириси, боје и мисли су ми испуниле ум Напуштајући бучну Атланту, завршио сам у Гарден Цити-у, где сам је видео сву саткану од ружичастог светла. Она је за мене постала оличење милосрђа и доброте, само што нисам могао да читам њене мисли. Моје визије нису радиле око ње. Али шта ако наша веза постане нераскидива? Онда ће ми се вратити, а Фиона ће моћи да ми верује да се брине о башти и води списак жеља. Тамо сам написао све што сам хтео да пробам, на пример, никад нисам пољубио странца на киши. Тако се Николај појавио у мом животу, али стално напет због нечега себе. Лагао ме је да је видео истину у својим проклетим визијама. Имали смо договор: једне ноћи, то је све. Али изгледа да смо отишли ​​предалеко…